Nauka kaže da je dete u najranijem uzrastu, pa i kasnije po prirodi aktivno i da njegov organizam traži da bude u pokretu, kao i da samo kretanje razvija njegov intelektualni, razvojni i kognitivni potencijal.
Današnja realnost i društvo je uređeno tako da se većina školskih aktivnosti i slobonih aktivnosti odvija dok vaše dete sedi ili je zatvoreno u četiri zida, sa veoma malo sati u toku dana.
To sve je za dete neprirodno, jer bi deca tokom većeg dela dana trebalo da budu aktivna.
Ukoliko vaše dete mnogo sedi, trebalo bi da postepeno uvodite promene koje će uključivati više vremena provedenog napolju ali na zabavan način, tako da dete ne oseća pritisak da mora da se kreće.
Postoje deca koja prirodno vole sport i pokazuju interesovanja za isti, te je u tom slučaju lakše pokrenuti ih. Važno je da deci osmislite zabavne aktivnosti koje će mu se svideti bez osećanja pritiska.
Drugi deo problema je tehnologija, koja je i glavni razlog deteteovog pasivnog života kao i nedostatka rada sa njima.
Trebalo bi da osmislite sve aktivnost koje vaše dete voli a imaju veze sa aktivnim kretanjem na otvorenom, ponekad i u zatvorenom prostoru i u to uključite trenere, učitelje i druge autoritete.
Kada deci postane zabavno, ona će postepeno zaboraviti svet novh tehnologija koji nije nužno ukloniti, već samo prilagoditi na način da to bude umereno za dete.
Pored toga potrebno je da i dalje pratite detetov razvoj i u budućnosti kontrolišete dečiju pasivnost, kako se ne bi pretvorlla u redovno stanje.