Sport sam po sebi ima najveći broj pozitivnih aspekata, kako za decu, tako i za odrasle. Od pravilnog fizičkog razvoja, utroška suvišne energije, druženja, socijalizacije, igre, razvijanja takmičarskog tuha, ponašanja u timu, do postizanja ličnih uspeha i ostvarenja.

Problem nastaje u tome, kada se ti benefiti zluupotrebljevaju i iskorišćavaju u druge svrhe, odnosno kada se sport trenira na nepravilan način i zbog pogrešnih motiva, tada sport može negativno uticati na dete, u većoj ili manjoj meri.

  • Sport može uticati negativno na dete ako je roditelj preambiciozan

Jedan od najvećih problema svakako je roditeljska preterana ambicija, koja se manfestuje i u detetovom razvoju i treniranju određenog sporta. Bilo kakvo forsiranje deteta da trenira bilo koji ili jedan određeni sport, kao i da dete mora da ostvari značajne rezultate u njemu, kod deteta može da ostavi trajen mentalne posledice, koje se mogu odraziti na ceo njegov život.

 Primer za to je kada roditelj želi da dete postane fudbaler, jer je to profesija koja donosi značajni finansijski priliv, pa dete od malih nogu forsira ka treniranju fudbala, i na dete projektuje svoja velika očekivanja ka obaveznim ostvarenim rezultatima i pobedi. Iako dete možda ne voli fudbal ili nema ambicije da se njime bavi profesionalno ili želi samo rekreativni tening, roditelj kao značajna figura, za svako dete, potencira da svaka utakmica mora biti uspešna, kao i dalju kvalifikaciju u ovom sportu. To kod deteta može stvoriti velike frustracije, da mora da uspe, da trenira, iako ne želi da trenira taj sport ili ne želi da trenira uopšte jer ima drugih inetresovanja. Svakako, ovo može ostaviti trajne psoledice na život i samopouzdanje kod deteta, u vidu toga da dete izabere fudbalsku karijeru, kako bi ispunilo roditeljska očekivanja.

  • Sport može imati negativne posledice, ako dete prečesto trenira ili ne trenira odgovarajući sport

Početak treniranja sa razlogom je predviđen, nakon pete godine života. Tek od pete godine dete je sposobno da isprati sve zahteve treninga i uputstva od strane trenera. Ponekad roditelji žele da dete krene ranije sa treningom,a to nije dobro za detetov razvoj, pa može doći do stvaranja stresne sredine, tako da dete od malena zamrzi sport. Savet je da roditelji slušaju stručnjake i trenere i da a treningom krenu na vreme. Druga greška je forsiranje deteta da trenira sport koji ne želi, a tada sport postaje izvor stresa i nezadovoljstva umesto obrnuto. Dete nevoljno odlazi na treninge, gde ne daje svoj maksimum i ne prati svoja interesovanja. Zato je uvek potrebno pratiti detetove želje u odabiru sporta ali i zanimanja.

  • Dete previše trenira tokom nedelje:

Iako deca treba da budu što više aktivna, previše treniranja, može dovesti do povreda. Za svaki uzrast deteta, previđenja kako minimalna, tako i maksimalan fizička aktivnost. Ponekad je dete radoznalo i hiperaktivno i želi da trenira više sportova, zato na kraju ima trening svakog dana, a u pauzama i igre na otvorenom. Iako ovo ne deluje kao problem, može doći do zamora i povreda, koje u najgorem slučaju mogu ostaviti i trajne posledice.