Da li dete mora da bude posebno talentovano za gimnastiku?

Kada roditelj razmišlja o upisu deteta na gimnastiku, jedno od prvih pitanja često je: „Da li je moje dete dovoljno talentovano za ovaj sport?“ Ako dete nije naročito gipko, nema savršenu ravnotežu, ne ume da uradi kolut ili zvezdu ili jednostavno nije posebno spretno, roditelji ponekad pomisle da gimnastika nije pravi izbor.

Dobra vest je da dete ne mora da bude posebno talentovano da bi počelo da trenira gimnastiku. Naprotiv, upravo kroz redovan i stručno vođen trening dete postepeno razvija veštine koje su potrebne za gimnastiku – koordinaciju, ravnotežu, snagu, fleksibilnost, kontrolu pokreta i sigurnost u sopstveno telo.

Gimnastika nije namenjena samo deci koja već na prvi pogled pokazuju izuzetnu fizičku sposobnost. Ona može biti odličan način da dete te sposobnosti tek razvije.

Talent nije uslov za prvi trening

Nijedno dete ne dolazi na prvi trening sa istim sposobnostima. Neko će već biti veoma gipak, drugo dete će imati odličnu ravnotežu, treće će biti snažno i energično, dok će četvrto možda biti malo nesigurno i oprezno.

Sve je to potpuno normalno.

Zadatak treninga nije da pokaže koliko dete već zna, već da mu pomogne da nauči ono što još ne zna.

Dete koje danas ne može da uradi pravilnu zvezdu možda će je za nekoliko meseci izvoditi sa lakoćom. Dete koje se u početku plaši da stane na ruke može vremenom steći dovoljno sigurnosti da samostalno savlada novi element.

Zato sposobnosti koje dete ima na prvom treningu ne treba posmatrati kao konačnu sliku njegovog potencijala.

Šta je važnije od talenta?

Iako određene prirodne predispozicije mogu biti korisne u gimnastici, za dete koje tek počinje mnogo su važniji želja za kretanjem, redovnost, strpljenje i spremnost da pokušava.

Dete možda neće odmah biti najbolje u grupi. Možda će mu za neki element biti potrebno više vremena nego drugoj deci. To nije razlog za odustajanje.

Upravo u takvim situacijama dete uči jednu od najvažnijih životnih lekcija: ne mora sve da uspe iz prvog pokušaja da bi jednog dana bilo dobro u tome.

Gimnastika se uči korak po korak

Svaki mali napredak je važan – pravilnije izveden pokret, bolja ravnoteža, veća sigurnost, nekoliko centimetara više u istezanju ili prvi samostalan element.

Gimnastika može izgledati zahtevno kada posmatramo decu koja već godinama treniraju. Zvezde, stoj na rukama, mostovi, skokovi, okreti i složeniji elementi izgledaju kao nešto što zahteva izuzetnu prirodnu sposobnost.

Međutim, iza svakog složenog elementa nalazi se veliki broj osnovnih vežbi koje dete prethodno savlada.

Trening zato nije zasnovan na tome da dete odmah uradi ono što rade iskusni gimnastičari. Ono najpre uči osnovne položaje i pokrete, pravilno korišćenje tela, kontrolu pokreta, ravnotežu i bezbedno izvođenje vežbi. Tek kada stekne potrebnu osnovu, postepeno prelazi na zahtevnije elemente.

Na taj način dete napreduje u skladu sa svojim mogućnostima i tempom.

Jedna od čestih zabluda jeste da dete mora da bude veoma fleksibilno pre nego što počne da trenira gimnastiku.

U stvarnosti, fleksibilnost je jedna od sposobnosti koja se postepeno razvija kroz odgovarajuće vežbe i redovan trening.

Naravno, svako dete ima svoje individualne anatomske karakteristike i ne treba očekivati da će sva deca postići isti nivo fleksibilnosti. Cilj treninga nije da sva deca budu ista, već da svako dete razvija svoje sposobnosti na bezbedan i primeren način.

Zato nedostatak fleksibilnosti na početku nije razlog da dete ne proba gimnastiku.

A šta ako je dete nespretno?

I ovo je mnogo češće nego što roditelji misle.

Dete koje se spotiče, teško hvata loptu, ne može dugo da stoji na jednoj nozi ili mu je potrebno više vremena da nauči određeni pokret možda upravo ima mnogo koristi od aktivnosti koja razvija koordinaciju i kontrolu tela.

Gimnastika pruža veliki broj različitih pokreta kroz koje dete uči da bolje upozna svoje telo i način na koji ono reaguje u prostoru.

Vremenom dete može postati sigurnije u svoje pokrete, stabilnije i svesnije položaja sopstvenog tela.

Da li svako dete može da napreduje istim tempom?

Ne – i to je sasvim u redu.

Neko dete će određeni element savladati za nekoliko treninga, dok će drugom biti potrebne nedelje ili meseci. Na tempo napretka mogu uticati uzrast, prethodno iskustvo, fizičke karakteristike, koncentracija, redovnost dolazaka i mnogo drugih faktora.

Zato poređenje sa drugom decom često nije korisno.

Mnogo je važnije da roditelj primeti sopstveni napredak deteta:

„Pre mesec dana se plašio, a sada pokušava.“

„Ranije nije mogao da održi ravnotežu, a sada uspeva nekoliko sekundi.“

„Pre nije želela da uradi vežbu, a sada je sama traži.“

To su pravi pokazatelji napretka.

Gimnastika nije samo za buduće šampione

Kada se pomene gimnastika, mnogi ljudi prvo pomisle na takmičenja, medalje i vrhunske sportiste. Međutim, veliki broj dece trenira gimnastiku zato što uživa u kretanju, druženju i učenju novih veština.

Za takvu decu gimnastika može biti pre svega zdrava i kvalitetna fizička aktivnost.

Neko će vremenom pokazati želju i potencijal za takmičarski sport, dok će neko drugi godinama trenirati rekreativno. Oba puta su potpuno legitimna.

Najvažnije je da dete pronađe aktivnost u kojoj uživa i u kojoj može da napreduje.

Kako roditelj može da pomogne detetu?

Roditeljska podrška ima veliki značaj, posebno kada dete naiđe na prvi element koji mu ne ide.

Umesto:

„Zašto druga deca mogu, a ti ne možeš?“

mnogo je korisnije reći:

„Nije uspelo danas. Probaćeš ponovo sledeći put.“

Detetu treba pokazati da greška nije neuspeh i da ne mora sve da savlada odmah.

Važno je pohvaliti trud, upornost i napredak, a ne samo konačan rezultat. Kada dete oseti da roditelj primećuje njegov trud, lakše će prihvatiti da je za neke stvari potrebno vreme.

Kako znati da li je gimnastika pravi izbor za dete?

Ne postoji test koji će roditelju unapred reći da li je dete „stvoreno za gimnastiku“.

Najjednostavniji način da se to sazna jeste – pustiti dete da proba.

Ako dete voli da se kreće, skače, penje, okreće, istražuje različite pokrete ili jednostavno uživa u fizičkoj aktivnosti, postoji velika mogućnost da će mu gimnastika biti zanimljiva.

Čak i ako je dete na početku nesigurno, to ne znači da neće uživati kada se upozna sa trenerom, grupom i prostorom za trening.

Ne tražimo gotovog gimnastičara – zajedno ga stvaramo

Dete ne dolazi na gimnastiku zato što već sve zna. Dolazi da bi naučilo.

Možda prvi trening neće moći da uradi ono što je zamislilo. Možda će se plašiti da proba novi element. Možda će drugom detetu nešto poći za rukom pre njega.

Ali onda dolazi sledeći trening.

I još jedan.

I jednog dana dete uradi ono što mu je ranije izgledalo nemoguće.

Upravo ti mali trenuci čine gimnastiku mnogo većom od samog sporta. Dete kroz njih uči da veruje sebi, da bude uporno i da ne odustaje samo zato što nešto nije uspelo iz prvog pokušaja.

Zato odgovor na pitanje „Da li moje dete mora da bude talentovano za gimnastiku?“ glasi – ne.

Potrebno je da dobije priliku da proba, stručnog trenera koji će ga usmeravati i dovoljno vremena da razvije svoje sposobnosti.

A možda upravo dete za koje danas mislite da „nije dovoljno spretno“ jednog dana bude ono koje će vas iznenaditi svojim napretkom.